Odbranimo reke Stare planine

Odbranimo reke Stare planine

Like
2133
0
Thursday, 30 August 2018
Некатегоризовано

Zovu nas slušaoci često i pitaju – A šta se to dešava na Staroj planini, kakvi su to protesti, o čemu se radi? Pre nekoliko dana stotinak meštana sela Temska i aktivista Inicijative “Odbranimo reke Stare planine” je praktično odbranilo Rudinjsku reku. Sada su na redu i Visočica i ostale reke na Staroj planini. Veliki protest je zakazan za nedelju, 2. septembar.

Reka Visočica u kanjonu Vladikine ploče, gde se planira bušenje 2 km dugog tunela u zaobilaženje 4 km prirodnog toka reke.

Reka Temštica, biser Stare planine

Mi smo nedavno ugostili čoveka koji zna detalje. Zove se Goran Tokić, i ne samo što je odličan pisac, još je veći ekolog. I, šta se to dešava na Staroj planini?

Pošto mi u svemu kaskamo za svetom, jedno dvadeset, trideset godina, tako kaskamo i za trendovima oko električne energije. Ono što se trenutno ruši i što je proglašeno u svetu kao loše rešenje, mi to sada gradimo. To su te loše derivacione hidro elektrane. Dakle, imamo klasične hidroelektrane, pribranske, kao što je Đerdap recimo, Perućac, Zavojsko jezero… Dakle, napravi se brana i jezero. Ali sada govorimo o potpuno drugom tipu hidroelektrane gde se reka stavlja u cev. Cev se stavi pored reke u dužini od nekoliko kilometara, reka se preusmeri u cev, a rečno korito ostane suvo. Oni se tu pravdaju, kao teći će neki biološki minimum, neće reci ništa da fali… Ali evo, u Nacionalnom parku Kopaonik, reka Jošanica, nestala je sa lica zemlje u dužini od dvadesetak kilometara. Nema je više. Sutra neko da crta geografsku kartu Srbije, reku Jošanicu bi trebalo da nacrta kao ponornicu, isprekidanom linijom…

Objasni nam detaljnije, šta joj se desilo. Usmerili su je u cev i…

Najpre su došli bagerima, preorali su 20 kilometara reke skroz, sravnili je sa zemljom. Isekli vrbe… Tu recimo živi potočni rak koji je strogo zaštićena vrsta i ne smeš da okreneš kamen, da slučajno ne spljeskaš raka. To je Nacionalni park Kopaonik, ne smeš da založiš vatru, ne smeš ništa. A onda je neko došao bagerom i 20 kilometara reke sravnio sa zemljom. I rekao, sve je ok, ništa nismo poremetili!

Postavljanje cevovoda kraj Jošaničke reke u Nacionalnom parku Kopaonik

Postavljanje cevovoda kraj Crnovrške reke

Ovakvi radovi, po rečima investitora, nimalo ne remete prirodu zaštićenih prirodnih dobra!

To su uradili tamo, uradili su na reci Vlasini, uradili su na mnogim mestima, i sada su pokucali na vrata Stare planine. Ali Piroćanci su rekli – NE MOŽE!

Reka Jošanica nakon što se njene vode gurnute u cevi: protok je sa nekoliko metara kubnih pao na nekoliko litara u sekundi i sav živi svet je nestao!

Hajde da dodatno pojasnimo, da budemo sigurni da su svi razumeli. Reka se iz korita preusmeri u cev i šta se onda desi sa njom?

Reka ide kroz cev. Na kraju cevi se nalazi hidroelektrana. Cev je puna do vrha i dobija se pritisak vodenog stuba. Recimo, ako je cev duga dva kilometra i ako ima pad od sto metara, tu se stvara veliki pritisak, kao u moru na sto metara dubine. Dakle, veliki je pritisak i tu se proizvodi neka količina električne energije koja je, u odnosu na potrebe Srbije, zanemarljiva. Ali za jednog privatnika to je lep biznis, može od toga da se zaradi oko 20 hiljada evra mesečno. A da imaš jednog radnika koji ima platu od oko 200 evra. Imaš 20 hiljada evra mesečno, slistio si jednu reku Srbije sa lica zemlje, ali žive tvoji unučići veoma lepo.

I koliko ima takvih hidroelektrana u Srbiji?

Trenutno ih ima 50. U planu je 700! Prosečna dužina takvog toka reke je oko 2 kilometra, dakle 1400 kilometara planinskih reka hoće da unište, 1400 kilometara!

Za jako malu količinu struje?

Kada se sve to napravi dobili smo 1 ili 2 odsto potreba Srbije, 1 ili 2 odsto! Primera radi, sada se gradi jedan vetropark snage pedesetak megavata. Ovih 50 do sada izgrađenih derivacionih hidroelektrana imaju ukupno 50. Eto, jedan vetropark može da spasi sve reke Srbije. Fora je u tome što je vetropark skuplji od te derivacione hidroelektrane, možda duplo skuplji.

Poenta je da niko ne računa na cenu uništavanja prirode. Niko ne računa na gubitke od turizma. Slovenija, na primer, od ribolovnog turizma i svega što je u vezi sa njim, možda ću malo da omašim, ali mislim da oko 200 miliona evra godišnje zaradi. Ne, naravno, od prodatih ribolovačkih dozvola, nego i od spavanja i od suvenira i od takse kada neko sleti na aerodrom i od taksija, sve što je vezano za ribolovni turizam. Ogromna količina novca, ogromna!

Skoro sve reke na kojima je planirana izgradnja MHE su stanište potočnog raka, strogo zaštićene vrste!

Staroplaninci neće od toga da zarade sigurno 200 miliona evra, ali mogu 20, 30, 50 miliona evra godišnje. Ako se to izgradi, neće više niko da dolazi na Staru planinu.

Protesti tim povodom traju već mesecima i sada kulminiraju. Na Fejsbuku postoji grupa u kojoj ima preko 47 hiljada ljudi i svi oni samo čekaju da se kaže gde će biti protest. Grupa se zove Odbranimo reke Stare planine. Svako može da se priključi, da gleda šta se dešava u Srbiji, jer veći deo toga nećete gledati na televiziji.

Ne postoji više reka Jošanica, ne postoji više reka Vlasina, ne postoje mnoge reke… Trenutno se uništava reka Mlava.

Nažalost, sa severne strane Stare planine, gde su Zaječar i Knjaževac, tamo je već uništena jedna reka, Crnovrška reka, kod Kalne, kada idete na Babin zub. To je zato što je Knjaževac ćutao. Bilo je tu 50, 100 ljudi koji su se kao nešto bunili, ali većina je ostala nema.

Međutim, sa ove naše nišavske strane, Temska, Visočica i te reke koje se ulivaju u Nišavu, tamo su Piroćanci rekli NE! Tamo ima nekoliko hiljada ljudi spremnih da argumentima brane reku, a u slučaju nužde i fizički. To “fizički” znači da naprave barikade traktorima. To se već jednom i desilo, pre dvadesetak godina, kada su imali jedan suludi projekat, a sada eto postoje i novi projekti i Staroplaninci su voljni da odbrane reke na sličan način ako onaj argumentovani deo ne uspe.

Ministar ekologije Goran Trivan, nakon što je video na snimcima kako to u praksi izgleda, kada je video reku Jošanicu, on je rekao da ne smeju da se grade derivacione hidroelektrane na Staroj planini. On zapravo kaže da ne treba nigde da se grade. Tehnika značajno napreduje u svetu pa postoje te pribranske hidroelektrane, postoje solarni paneli, postoje vetroparkovi… Dakle, ne treba sad mi da budemo Ajnštajni i Nikole Tesle, možemo jednostavno da odemo u Nemačku i da pogledamo kako je kod njih rešeno. Potrebe Srbije su oko 5 GW u jednom trenutku, a Nemci samo od vetra imaju 50 GW. Računica je jasna, samo od vetra Nemci pokriju 5 Srbija! A nije baš sad Nemačka mnogo vetrovitija od Srbije! Ruminija, Grčka, oni imaju po 2 GW instalirane snage u vetroparkovima, a potrebe Srbije su, da ponovim, 5.

Reka Visočica u kanjonu Vladikine ploče

Mi od svih obnovljivih izvora energije, voda, vetar, sunce, sve, imamo 20 odsto, sve kad sabereš, 20 odsto od naših potreba. I sada su se oni uhvatili za te derivacione hidroelektrane koje, kada ih sagradiš 700, tih 20 odsto će da podignu na 21. Pa bravo!

Da li bi struja bila jevtinija kada bismo imali više vetroparkova?

Ne, nažalost, bila bi skuplja. Vidi, privatnik sagradi derivacionu hidroelektranu. Privatnik prodaje tu struju EPS-u po velikim tarifama, a onda EPS prodaje tu struju građanima po visokoj ceni, ali ipak nižoj nego što je kupuje od privatnika. To je jedna velika nelogičnost i svi mi gubimo na tome. Svi obnovljivi izvori energije imaju neku povlašćenu cenu otkupa od privatnika kako bi se motivisali  da oni to grade.

Generalno, cela ta priča je dobra, treba da se smanji emisija ugljen-dioksida iz termoelektrana, mi pravimo 70 – 80 odsto električne energije iz termoelektrana i to je loše.

Šta sad mi, obični građani, možemo da uradimo?

Iako je ova priča isključivo ekološka, pošto je politika ušla u sve sfere našeg života, priča je indirektno vezana i za politiku. Ja ne volim politiku i sklanjam se od nje, ali priča je vezana i za politiku. Ako u selu Temska ima 500 stanovnika, i ako je na predsedničkim izborima 80 odsto njih glasalo za aktuelnog predsednika, i oni im unište reku, onda imate 500 nezadovoljnih ljudi i možda će na nekim narednim izborima da glasa njih 10. Eto, dobra stvar je da to što oni rade ima svoju cenu i oni to znaju, ja sam to njima otvoreno rekao. Ukazao sam im na posledice njihovih dela, sa ciljem da odbranimo prirodu.

Zašto treba reći ne!

Ali ministar ekologije je protiv te priče, zar ne može on kao ministar da nešto uradi?

Ministar je dao zvanično mišljenje – “Ja ne želim da se grade derivacione hidroelektrane na Staroj planini jer su pogubne po samu planinu”. Trivana sam doživeo kao čoveka koji zaista voli svoj posao i moje mišljenje je da je to dobar ministar i da je Vlada uradila dobar posao postavljanjem takvog čoveka na čelo tog ministarstva. On se trudi da dobro radi svoj posao. E, sada tu može da se napravi mali konflikt, da kada previše dobro radiš svoj posao – nisi podoban!

Pitala si me malopre šta narod može da uradi. Pa narod može da izađe na veliki, masovni protest koji se održava 2. septembra u Pirotu, narod može da izađe na ulice, narod može da kaže – Mi ne želimo ovo! Narod mora da iskaže svoju volju, jer ipak ova vlast nije ona koja baš ne sluša volju naroda. Neka su nekima simpatični, nekima ne, ali ipak su to ljudi koji nisu baš u fazonu “baš nas briga za narod”. Ako oni vide da je u Pirotu 5 hiljada ljudi reklo da ne može ovako, onda oni neće to da urade. Dakle, sva je odluka na narodu.

Jednostavno, Stara planina je trenutno napadnuta, i narod treba da je odbrani. Nije neka moćna sila, nisu je napali ni Turci, ni Austrougari, Nemci niti NATO pakt, napalo ju je nekoliko privatnika. I narod treba da kaže da to tako ne može. I ako narod izađe na ulice, to neće da se gradi. A ako narod pomirljivo sedi kao ovčica i čeka klanje, uništiće im Staru planinu!

Ja sam, kada sam bio u selu Temska, ispričao jednu priču. Ceo Pirot se kune u fabriku “Tigar”, u skromnu industriju od koje živi deo stanovnika. U roku od 10, 20, 30 godina, desiće se jedan proces i u Srbiji, kao i u ostatku sveta, da će se u industriji zapošljavati sve manje i manje ljudi. Automatizacija proizvodnje će da eskalira pa će roboti da obavljaju posao deset puta brže od radnika i deset puta jevtinije! Imaćemo sve manje potrebe za radnicima. Dakle, Pirot neće beskonačno dugo da živi od “Tigra”, ali ono što će da vredi i kroz dvesta godina je – Stara planina.

Imamo trenutno migraciju ljudi iz sela u gradove. Kada čovek neko duže vreme živi u gradu, njega jednostavno vuče da se vrati u selo. Ako on više tamo nema kuću, on dođe kao turista. Ljudi će na Staru planinu da dolaze i za dvesta godina, kao turisti. Staroplaninski kajmak, jagnjetina, kačkavalj, ribolovni turizam, sve to će da vredi.

Evo, gradi se i autoput, i to je dobar projekat, to će biti glavni autoput koji spaja Evropu i Aziju. I prolazi pored Pirota. Stavite ogromnu tablu i napišete: kajak na Visočici, jagnjetina, ribolov… Znaš, u Visočici žive potočne pastrmke teške deset kilograma! To su svetski rekordi. Jedan ribolovac Italijan, Francuz, Nemac, Švajcarac će da plati basnoslovne sume da uhvati pastrmku od deset kilograma! A oni hoće njenu reku da stave u cev!

Visočica, pre no što se ulije u Zavojsko jezero, prolazi kroz jednu divnu klisuru Vladikine ploče. Tu ona vijuga u dužini od nekih 4, 5 kilometara i pravi kanjon gde su litice po 100, 200 metara, kao Sićevačka klisura skoro. To nije velika reka, Visočica, kao trećina Nišave, tako nešto. Ona tu ima prirodne virove duboke po 4, 5 metara. Divne, prelepe virove, lepše nego što su na Tari.

Oni hoće da buše tunel kroz brdo, 2 kilometra dugačak, i da reku preusmere kroz brdo, a da ova 4 kilometra toka kroz Vladikine ploče, da to ostane suvo! To je nenormalno, to se nikada nije radilo u istoriji Srbije! I to je zvanični projekat, da se buši tunel kroz Vladikine ploče, da se reka Visočica gurne kroz brdo!

A turizam od te Visočice može da donese milione narodu. Ali neko je zamislio da proizvodi struju 1 MW koja je neznatni deo potreba Srbije.

Generalno, projekti su suludi i ja se nadam da će ljudi iz vlasti da prepoznaju to. Ovo je samo jedan normalan poziv. Hej, čujte, ovo nije dobro, pogledajte kako se o realizuje u praksi i odustanite od toga. I logično je da oni kažu videli smo, nije lepo, nećemo više. Još uvek nema takve odluke, zvanično. Trivan je rekao svoje, ali ima ljudi koji su iznad Trivana.

Ova naša priča nije dovoljno dobro organizovana. To je 200-300 vitezova koji biju svako na svoju stranu i brane Staru planinu. Ljudi su prepoznali neko opšte dobro i bore se za to. Nezavisni pojedinci koji brane svoj dom. Neki od tih pojedinaca su preskočili granice Srbije i pričali sa ljudima koji odlučuju o pristupu Srbije Evropskoj uniji, za deo vezan za ekologiju. I rekli su, kada se otvori poglavlje o ekologiji, pogledaćemo šta je Srbija radila sa rekama prethodnih godina. I ovo što se sada radi biće problem tada. A oni koji to hoće da rade kažu e, nama je Evropska unija rekla da mi treba da povećamo udeo električne energije iz obnovljivih izvora, pa zato mi to radimo. A sa druge strane će da ih dočeka na nož – šta ste bre to radili?!?

Dakle, oni su nam rekli da smanjimo emisiju CO2, što je odlično. Ali nisu nam rekli da uništimo reke zbog toga. Ugasite nekada grejalicu, to je smanjenje emisije CO2, jer kad ugasite grejalicu smanjiće se loženje u Kostolcu. Ali mi nemamo strateški plan smanjenja i uštede, nego udri, stavi reku u cev, pa šta ti Bog da.

Mi ne umemo ni da ispoštujemo onaj jedan jedini Dan za našu planetu kada treba da ugasimo svetla.

To je revijalno, trebalo bi da uradimo nešto konstruktivno, da se recimo motivišu građani da stavljaju solarne panele na svoje krovove, da stave ono crno bure za zagrevanje vode i tako da smanje potrošnju svog bojlera. Obični ti kolektori koji greju vodu mogu da smanje potrošnju jednog domaćinstva za 20, 30 odsto. Svi to da stave, na teritoriji cele države, mi ćemo da uštedimo struje koliko proizvode sve ove hidroelektrane, uključujući i Đerdap. Ali niko ne radi te kampanje. Ne postoji kampanja stavite crno bure na krov, stavite solarni panel, smanjite potrošnju električne energije. Zašto se tu ne radi ništa, nego se stavljaju reke u cevi? Crno bure na krovu lepše izgleda nego reka u cevi, zar ne?

O da, nego nama široko, mi ne umemo da štedimo. A voleli bismo da su nam računi niži. Evo, ja sam gledala cene solarnih panela i sada znam za šta ću da štedim do naredne godine, nije toliko skupo, a može mnogo da uštedi.

A vi, ako ste uspeli da stignete do kraja ovog teksta, pogledajte stranicu na Fejsbuku pod nazivom Odbranimo reke Stare planine, dogovorite se sa prijateljima, pa možda rešite da u nedelju odete i vi na Staru planinu, na veliki narodni protest.

*fotografije poslao sagovornik Goran Tokić

*razgovarala Jelena Đorđević

 

 

Comments are closed.