HELP je nemačka nevladina organizacija koja je u Srbiji prisutna od 1999. godine. U početku se bavila isključivo hitnom humanitarnom pomoći i izbeglim i raseljenim licima, da bi se to vremenom proširilo na socijalno ugroženo stanovništvo, pa su se tako u saradnji sa lokalnim partnerima i nacionalnim institucijama razvijali programi za održivi razvoj i integracija tih ciljnih grupa. Mi danas razgovaramo sa Stanislavom Kulidžan, PR-om Helpa u Nišu. Ona kaže:
- Dohodovni projekti su nam jako značajni, čine gotovo 50 odsto HELP-ovih aktivnosti u Srbiji. U početku su ti projekti bili fokusirani isključivo na izbegla i raseljena lica, da bi im se omogućila neka vrsta egzistencije. Danas, nakon 15 godina razvoja tih projekata, ti projekti su zapravo podrška razvoju mikro i malih preduzeća, razvoju preduzetništva, lokalnom socijalno ugroženom stanovništvu koje nema mogućnost pristupa mikro kreditima i drugim raspoloživim fondovima, kako bi obezbedili sebi redovan izvor prihoda, kako bi mogli da zarađuju i da zaposle sebe, članove svoje porodice, a u perspektivi i ljude koji su na registru nacionalne službe za zapošljavanje. HELP ima 4 kancelarije u Srbiji, Beograd, Kraljevo, Niš i Vranje i sa 4 kancelarije se bave humanitarnim projektima, stambenim zbrinjavanjem i razvojem mikro i malih preduzeća i preduzetništva. Kada govorimo o ovom delu Srbije, niška kancelarija trenutno ima tri projekta koji su aktuelni. Jedan se, nažalost, završava u ovoj godini, ali to je već trogodišnji projekat koji je u završnoj fazi i gde smo zaista mnogo učinili, a imao je i mnogo komponenti. Nije bila samo u pitanju pojedinačna pomoć grantovima u opremi za mikro i mala preduzeća, odnosno preduzetnike. HELP uglavnom u većini projekata voli da ciljna grupa budu mladi, žene, marginalizovano stanovništvo i trudimo se da privučemo što veći broj tih ljudi kako bismo osnažili te ciljne grupe jer je njima pomoć najpotrebnija. Ovaj projekat je pored te ciljne grupe koju smo targetirali imao i razvoj kooperativa gde smo u Nišu podržali osnivanje tri kooperative, jedna se bavi reciklažom, druga proizvodnjom eko humusa, treća je građevinska kooperativa i sve tri imaju većinski broj članova Roma.
Koji su uslovi koji moraju da se ispune da bi neko dobio vašu pomoć?
- Prvi i osnovni uslov je da želi da radi, da želi da započne nešto samostalno. Drugo, trebalo bi da ima makar neku osnovnu predstavu o tome šta je to što želi da radi, da poseduje svest o sopstvenim kapacitetima, o sopstvenim veštinama i na kom su nivou. Da ima ideju koju može da razradi uz pomoć HELP-a i naših partnera i savetnika koji su uključeni u projekat. I najbitnije je zapravo da se jave HELP-u jer projektni ciklus podrazumeva nekoliko etapa tako da je prva ta etapa u kojoj se sprovodi informativna kampanja kako bi sva zainteresovana lica mogla da prisustvuju informativnim sastancima koji se održavaju na teritoriji grada ili opštine sa kojom se ima potpisan ugovor o saradnji gde se realizuje projekat. Na tim informativnim sastancima zapravo oni dobiju sve informacije o projektu, o načinu na koji se realizuje, o tome šta mogu da očekuju, na koji način treba da se prijave. Ti sastanci su otvoreni za javnost, nije im potrebno ništa sem sat vremena da odvoje kako bi seli, saslušali, uzeli prijavne formulare i dobili detaljna objašnjenja o tome na koji način je najbolje da popune te formulare jer su oni podeljeni na dve celine. Jedna se odnosi na socijalni status podnosioca prijave, a druga je neka vrsta uprošćenog biznis plana kako bi oni na najjednostavniji način predstavili svoju poslovnu ideju, šta je to čime žele da se bave, koja je vrsta delatnosti u pitanju, kakva im je oprema neophodna. Onda tu ima i nekih pitanja, na primer da li znaju da li postoji konkurencija u oblasti u kojoj žele da rade, da li u kraju gde planiraju da otvore radnju postoje slične radnje, kako rade, kakav im je promet i tako dalje, čisto da bismo videli koliko oni prate i koliko su svesni okruženja jer vi možete bilo kome da date bilo koju opremu da nešto proizvede, ali ako se ne plasira na tržište i ako to niko ne kupi, onda je to zapravo bačena investicija.
Tu, naravno, ima i selekcije.
- HELP-ovi korisnici zapravo prolaze kroz dve etape selekcije. U toj prvoj etapi se jednostavno prolazi kroz njihove prijavne formulare, ocenjuju se, procenjuju se… Nakon toga sledi nešto što mi zovemo „kućne posete“ jer HELP-ovi terenski radnici za odobravanje donacija odlaze u posetu kod onih koji prođu prvu fazu, razgovaraju sa njima, prolaze još jednom kroz taj prijavni formular, detaljnije razgovaraju sa njima o svim tim pitanjima i o svim tim podacima koje su oni naveli u prijavnom formularu kako bi se stekla što kompletnija slika o samom podnosiocu prijave i da bi se donela što kompetentnija odluka da li ta osoba zaslužuje da bude podržana u okviru projekta. Sve to traje oko par meseci, ali korisnici su jako strpljivi i sa radošću dočekaju taj momenat kada javno bude uručenje ugovora, kada potpisujemo i kada zapravo počinju ugovorne obaveze i njih kao korisnika i HELP-a kao donatora. Od momenta potpisivanja ugovora oni koji su prošli sve te faze i koji su jasno definisali svoje ciljeve svoje delatnosti kojom će da se bave kreću u ispunjavanje ugovornih obaveza. U ugovorne obaveze korisnika koji potpišu ugovore o donaciji spada procedura registracije poslovne delatnosti u skladu sa zakonodavstvom Republike Srbije i obavljanje 15 časova društveno-korisnog rada, odnosno posla kojim će oni doprineti svojoj lokalnoj zajednici, a taj rad se obično definiše u saradnji sa lokalnim partnerima. Onda treba da pohađaju poslovne obuke koje su obavezne jer niko se nije rodio kao preduzetnik, to je nešto što se uči, ne samo formalnim i neformalnim putem, nego se zapravo čitavog života uči i primenjuje to znanje. Te poslovne obuke koje HELP organizuje za korisnike ih uči o menadžmentu, odnosno o upravljanju takvim sistemima, o marketingu i o biznis planovima kako bi se osnažili jer biznis kao biznis predstavlja jedan živi sistem koji raste, razvija se, ima svoje etape, faze, tako da oni kada dođu do određene faze moraju da prepoznaju da su stigli do te faze i da moraju nešto da menjaju, da li da ulažu neka nova sredstva za neke nove mašine, da proširuju, da zaposle nekoga, pa je nama jako bitno da svi korisnici prođu te poslovne obuke kako bi se upoznali makar sa osnovnim stvarima. I nakon toga imaju mogućnosti da samostalno istražuju i da se edukuju. Danas zaista ima jako mnogo načina na koje možete da dođete i do takvih informacija.Pored toga, korisnicima je na raspolaganju i stručna obuka, odnsono obuka koja je vezana za vrstu delatnosti kojom se bave.
Šta je još HELP-u bitno?
- Jako nam je bitno i umrežavanje tako da sve ove aktivnosti koje se sprovode tokom projekta koristimo da povežemo podržane korisnike u tom projektnom ciklusu, ali i sa drugim korisnicima koji su ranije podržani, pa ih tako vodimo na studijska putovanja, na sajmove… Vide neke nove stvari, upoznaju se sa potencijalnim dobavljačima, kupcima, predstave svoje proizvode a usput nešto i zarade. I za to vreme HELP obavlja svoj deo ugovornih obaveza a to je organizacija tih poslovnih i stručnih obuka, društveno-korisnog rada i nabavka opreme koju su korisnici tražili. To je zaista jedan dugotrajan proces koji zahteva dosta rada. Ali mogu da kažem da je HELP zaista jako zadovoljan rezultatima za ovih 16 godina koliko smo u Srbiji.
- Po drugi put smo ove godine radili jednu statističku analizu uticaja gde smo došli do saznanja da između 75 i 85 odsto korisnika održivo, ostvaruju redovne prihode. Negde do 50 odsto se kreću oni koji su uspeli i da prošire svoje delatnosti i da zaposle dodatnu radnu snagu, skinuli su određen broj ljudi sa evidencije. Oni zarađuju od posečnog republičkog dohotka do 400 hiljada evra. Da, imamo i takvih slučajeva i jako smo ponosni na to. Taj sistem, ta metodologija koju je HELP počeo da primenjuje u Srbiji među prvima, i veliki je broj lokalnih i mnogih drugih međunarodnih organizacija koje se bave sličnom vrstom podrške a da su počele da se služe tom našom metodologijom, pogotovo kada je u pitanju umrežavanje. To je ljudima jako bitno, da kada dobiju mađine i počnu da proizvode, da mogu da se povežu i sa dobavljačima, i sa kupcima, da stalno budu u toku sa tim šta se dešava u okviru njihove delatnosti. HELP je za ovih 16 godina, na teritoriji Republike Srbije, podržao preko 6 hiljada ljudi, 6 hiljada porodica je zapravo dobilo neku vrstu opreme da bi se samostalno bavilo nekom delatnošću, da bi imalo najosnovnije prihode, da ne bi zavisili od bilo koje vrste spoljne pomoći. Izgradili smo preko hiljadu stambenih jedinica, više od hiljadu porodica, raseljenih, izbeglih lica, socijalno ugroženih, dobilo je krov nad glavom. Ukupan obim pomoći je preko 40 miliona evra u ovom momentu, a radi se i dalje. Aktivni smo u preko 60 gradova i opština na teritoriji Srbije.
- U toku je projekat podrške razvoju mikro i malih biznisa u Pirotu i Zaječaru koji takođe sadrži neku komponentu resocijalizacije gde se nabavlja oprema Kazneno-popravnim zavodima u Srbiji i gde će biti uključeno i 16 bivših osuđenih lica koja će u toku trajanja projekta izaći na slobodu i imaće prilike da konkurišu i, ukoliko prođu, da dobiju opremu za započinjanje sopstvene delatnosti kako bi se utiaclo na njihovu integraciju u društvo, kako bi se smanjio rizik od povratništva kriminalnim aktivnostima. U toku su obuke, poslovne i stručne, u KPZ Niš.
- HELP ima jako mnogo partnera nakon svih ovih godina. Stalno istražujemo i stalno dobijamo informacije, pratimo realne potrebe. U samom imenu sadržan je princip rada, a to je „pomoć za samopomoć“ ili što bi rekli, naučite čoveka da peca, tako ćete bolje da mu pomognete nego da mu date kratkotrajnu pomoć, danas mu date ribu i sutra vas nema, naučite ga da peca i onda on sam sebi može da obezbedi hranu. E, na tom principu zapravo radi HELP i mi stalno istražujemo šta je to što bismo mogli sledeće da radimo, stalno smo u kontaktu i sa donatorima i sa lokalnim partnerima koji nam šalju svoje potrebe i onda u skladu sa svojim mogućnostima pišemo projekte, konkurišemo za sredstva i razvijamo vrstu pomoći koju možemo da pružimo.
Kada zainteresovani mogu da vam se jave?
- U svakom momentu sva zainteresovana lica mogu da se jave HELP-ovim kancelarijama, da ostave podatke. To je najčešće samo ime, prezime, broj telefona i šta je to što bi želeli da rade, da li je u pitanju poljoprivreda, zanati ili usluge, potpuno je nebitno. Onda će nadležna HELP-ova kancelarija da ih kontaktira prvom prilikom. Uvek mogu da pozovu od 8 do 16 časova radnim danima, da pitaju da li nešto ima novo. Vrlo lako mogu da dođu do informacija i na internetu, i tamo se objavljuje svaki novi poziv, svaki novi projekat. A i mediji zaista prepoznaju koliko su te informacije značajne za javnost i za široki broj lokalnog stanovništva i onda prate svaki put kada krene informativna kampanja, kada krene novi projekat i preko lokalnih medija bude puštena informacija da je nešto krenulo i da ljudi mogu da konkurišu i da se jave. Ko želi i ko hoće može uvek da nađe načina da dođe do takve vrste podrške i pomoći kako bi sebi obezbedili neku egzistenciju, makar i najosnovniju, a malo uporniji i malo ambiciozniji odu i koji korak dalje.
Hvala Stanislavi što nas je detaljno o svemu obavestila, naravno, mi smo mnogo više razgovarali sa njom pa kompletnu priču svakako pročitajte na našem sajtu radiobanker.rs. A onda odlučite čime želite da se bavite i javite se HELP-u što pre, nikada se ne zna kada će baš vaša ideja biti odabrana i kada ćete početi da gradite to preduzetničko carstvo.
Projekat „Kreni i promeni život“ podržala Uprava za kulturu – Grad Niš